Zaustavite emocionalno prejedanje


Zaustavite emocionalno prejedanje

Zaustavite emocionalno prejedanje

Većina nas se našla u situaciji kada se zbog trenutne emotivne nestabilnosti okrenula uvek dostupnoj, pasivnoj podršci – hrani. Emocionalno prejedanje je konzumiranje velikih porcija hrane kao odgovor na negativne emocije (strah, tuga, ljutnja ili stid) I bez osećaja gladi.

Emocionalna glad uvek nastupi odjednom, javlja se želja za specifičnom vrstom hrane poput masnih I slatkih namirnica. Osoba nema osećaj celosti I punog stomaka bez obzira na obimne količine pojedenog obroka. Nakon ovakve situacije, sledi tup osećaj krivice, stida I nemoći. Teško je naći podršku I razumevanje okoline, pa se osobe većinom kriju. Karakteristične su epizode držanja različitih komercijalinih dijeta I ponovnog popuštanja. Ovo prati učestalo variranje u telesnoj masi, koje je loše za celokupno zdravlje pojedinca.

Možete sebi pomoći preispitivanjem situacija koje konkretno dovode do prejedanja. Mnogi krive stres, dosadu, usamljenost, loše navike… U trenutku kada se javi neizmerna potreba baš za određenom hranom, a ne konkretnim obrokom, zapitajte se, jesam li gladan? Ako ne osećate pravu glad već samo žudnju, šta vi u stvari hranite? Svoje telo ne, već idete korak nazad. Zamislite, na primer da je stres okidač. Zapravo hormon kortizol kontroliše situaciju, odnosno vašu žudnju. Kortizol nas navodi da jedemo slatke ili slane grickalice u čijoj je osnovi šećer. Ne dopustite da hrana bude vaš stres menadžment, jer gotovo nikada ne govorimo o hrani dobrog nutritivnog sastava. To su obroci lošeg kvaliteta u čijoj osnovi nisu vitamini I minerali koji nas dižu kada naš imunitet pada, koji neguju naše telo iznutra I vode nas u homeostazu. Događa se nešto sasvim suprotno. Nakon obroka punog šećera osećamo se loše, nervozno, sa previše energije koju ne možemo kanalisati, a potom dolazi do pada energije. Preterano konzumiranje šećera ne samo da goji, već iscrpljuje unutrašnje organe, posebno pankreas I vremenom nakon seansi prejedanja možete dospeti do realnog zdravstvenog poblema poput predijabeta ili samog dijabeta.

Važno je osvestiti problem koji nas tišti. Nekad je sama spoznaja pola puta do željenog rešenja. Tanjir pun kolača definitivno ne može da reši ništa, na dalje komplikuje celokupnu sliku o samom sebi. Hranom pokušavamo zatrpati emocije. One su tu I nakon našeg preko potrebnog obroka. Stari Grci su uživali u pozorištu koje su iznedrili, a stanovništvo je doživljavalo svojevrsnu katarzu, pročišćenje I odvajanje od sebe i svih problema u trenucima gledanja. I mi danas, vekovima nakon, svoju nirvanu najbolje proživljavamo konzumranjem hrane I pića. Možemo I trebamo mnogo bolje. Svakodnevno se gušimo u moru informaija koje ne znamo da iskoristimo.

Mislite na pravi način o svojim potrebama. Kada imate napad za hranom, pokušajte da ga odložite. U kontroli žudnje pripremite sebi nutritivno kompletan obrok. Važno je da vas hrana na duže staze drži sitim. Takav obrok može biti čak I sendvič verovali ili ne. Sendvič od integralnog hleba sa pilećim prsima iuli dimljenim lososom, I zdravim mastima poput putera uz povrće, i čašu jogurta. Ako je vama baš potrebno slatko kako biste stali, napravite zdravi šejk, sa malo jogurta, šakom bobičastog voća I badema. Ovakvi obroci su jednostavni za pripremu, ukusni su I sigurno nećete biti gladni dobrih tri sata. Prava prevencija je da hrana za kojom tiho patimo I ne bude u našem domu. Izbegnite odlazak u prodavnicu bez striktnog spiska. Na kraju dana izdvojte pet minuta da sumirate utiske. Tada pribeležite u svom dnevniku ishrane šta ste sve jeli I pili u toku dana. Potom razmislite da li biste menjali odabir namirnia I već sledećeg dana učinite mali, ali značajan pomak za sebe. Takođe je dokazano da redovna fizička aktivnost utiče na više samopuzdanja, uvodi nas u bolju disciplinovanost I istrajnost. Ne mora to biti preterano fizičko isrpljivanje, nekad su dovoljne vežbe istezanja koje će odagnati asimilovanu napetost u telu.

Psihoterapeut Zoran Milivojević nas podseća na veliku biološki istinu, koju smo otkrili još kao mali. Glad nam je bila vrsta neprijatnosti, koa je nestajala sledstvenim konzumiranjem obroka. Mnogi su bili nagrađivani upravo slatkišem za dobro ponašanje I stekli su lošu naviku.

Želim sa vama da podelim jednu priču, istinita je. Devojčica je od kada zna za sebe imala zdravstevene probleme. I kad god bi išla sa roditeljima na preglede, oni su nosili hranu za piknik nakon. To je isprva bivalo zbog slabe finansijske situacije da je negde izvedu, a onda se detetu to zaista dopalo I poslalo im je tradicija. I dan danas ona kada god ide sama na preglede ili operacije časti sebe nekom hranom, bila gladna ili pak ne. I to je skora shvatila. Zapravo ona sebe kad god želi da umiri pomisli na hranu I konzumira je. Na šta vi pomislite, šta je vaša anti stress terapija?

Spoznajte sebe, svoje potrebe, osvestite probleme I prekinite začarani krug prejedanja – kajanja – prejedanja. Ovaj circulus vitiosus, najbolje je prekinuti ne iz straha, grča I anksioznosti od nastanka bolesti, već iz ljubavi prema sebi I svom duhovnom stanju.

Nutricionista dijetetičar može da vam pomogne izradom individualnog plana ishrane shodno vašim celokupnim potrebama, fizičkom I duhovnom stanju. Svaki segment vašeg života ne sme da trpi zarad hrane I nekih davno ukorenjenih navika.

Probajte neke od saveta, nemate šta da izgubite!

Radujem se da čujem vaše rezultate, budimo podrška jedni drugima!

Vaš nutricionista Marija Prčić

+381641737802